SEZONSKA LINIJA BEOGRAD – KORČULA

avg 31. 2018.


SA LASTOM  PUTUJU  SVE  GENERACIJE!

Na Korčulu se može stići na više načina, ali jedina organizovana i otvorena linija iz Srbije je Lastina, koja povezuje srpsku prestonicu sa ovim Hrvatskim ostrvom, šestim po veličini na Jadranskom moru.

Pre devet godina Lasta je otvorila međunarodnu letnju sezonsku liniju za Korčulu u saradnji sa hrvatskim autoprevoznikom iz Rijeke Autotransom“ d.o.o. Posle raspada Jugoslavije mnogi krajevi i cele oblasti bivših republika, ostale su dugi niz godina bez saobraćajne veze između sebe. Otvaranjem ove linije, Lasta je uspela da spoji razdvojene porodice, rodbinu i prijatelje iz dve države.

Turističkoj populaciji iz naše zemlje je takođe, Lastinim doslednim održavanjem ove linije, omogućeno da letuju i  uživaju na ovom prelepom ostrvu. Nedeljno se održavaju tri polaska iz Beograda ka Korčuli u 21: 00 čas sredom, petkom i nedeljom, a sa Korčule utorkom, subotom i nedeljom u 17: 30 časova. Lasta održava pozak samo petkom, a preostala dva, kooperant iz Hrvatske Autotrans“ koji je sada deo grupacije hrvatskih prevoznika u većinskom vlasništvu kompanije „Arriva a DB“. Ovogodišnja sezona počela je 29.juna, a zadnji polazak sa Korčule je 9.septembar.

Interesovanje putnika za ovu destinaciju raslo je iz godine u godinu, a mi smo istraživali šta je to što privlači turiste na ovo ostrvo, iako je ovo jedna od najdužih Lastinih sezonskih letnjih linija koja prolazi  kroz 3 države, nekadašnje jugoslovenske republike.Veći broj putnika ide kod rodbine ili prijatelja na letovanje, gde se duže zadržavaju. Jedan deo putnika potiče sa ovog ostrva, gde imaju kuće ili vikendice, pa ostaju preko celog leta. Značajan broj putnika po preporuci ili iz znatiželje, idu  ka ovoj destinaciji da je istraže, upoznaju ili pronađu nešto što do sada nisu uspeli na drugim mestima za odmor. Ima i onih kojima je ovo mesto susreta prijatelja, porodičnog okupljanja i godišnjeg druženja.

Pred kraj ovogodišnje sezone uputili smo se ovom linijom do krajnjeg odredišta Vela Luke, koja je udaljena od Beograda 690 km. Prvi utisci u odlasku su, da je različita populacija putnika koja putuje na ovoj liniji. Najviše je mladih, penzionera, sredovečnih putnika, ali i najmlađih koji su zaslužili sve pohvale za strpljenje i smirenost na ovom dugom putovanju, koje traje više od 15 sati uz granična zadržavanje na čak 8 prelaza.

Polazak je sa beogradske Glavne autobuske stanice sa perona 20, gde sve putnike ljubazno dočekuje Lastina vozačka posada, koja vrši i utovar prtljaga. Tu je i Lastin predstavnik zadužen za nadzor prijema i smeštaja putnika, kao i otklanjanja svih eventualnih nesporazuma. Na ovom našem polasku vozači su Petar Mladenović i Milan Grubin, a da sve protekne kako treba u odlasku, zadužena je je Slavica Lazarević.

Vozačke posade se menjaju na ovoj linije, ali ovog leta najviše tura ostvario je vozač Mladenović, koji već treću sezonu radi na ovoj liniji. Samim tim najpozvaniji je da govori o popunjenosti ove linije, utiscima i strukturi putnika.

„ Na ovu liniju idu putnici svih generacija, najmlađi putnik imao je 14 meseci a najstariji 82 godine. Putuju dosta mladi, ali ništa manje i predstavnici srednje generacije. Primetio sam da srednja i  starija populacija putnika najčešće letuje u  gradu Korčuli, dok mladi idu dalje do Vela Luke. Moje zapažanje što se tiče ove sezone je, da je za nijansu bolja situacija bila prošlog leta, kada je reč o popunjenosti autobusa. Verovatno je na to uticalo vreme, ali posle stabilizacije i „povratka“ leta, povećavao se i broj putnika. Putnici traže da, i tokom cele godine održavamo makar jedan polazak nedeljno, jer ima ih značajan broj, kojima su  članovi porodice ili ostale familije u Srbiji.“ – ističe vozač Petar.

Lastina prestavnik na BAS-u Slavica primetila je, da se  putnici raspituju prilikom rezervacija sedišta, kada vozi Lasta. Na polascima iz Beograda više je putnika na Lastinom polasku petkom u 21 čas, nego kod poslovnih partnera drugim danima. Kad je u pitanju raspoloženje putnika i atmosfera pred tako dug put, Slavica kaže da ostavljaju utisak najsmirenijih stariji  putnici, koji uglavnom putuju do Korčule.

„Po mojoj proceni prosečan broj putnika na ovogodišnjim polascima bio je 30, što je značajna brojka, s obzirom kako je bilo leto. Ove sezone, veći odziv putnika bio je na liniji za Korčulu nego za Pulu, kad poredimo mesta na hrvatskoj obali.Sa Lastom su letos putovale cele porodice, tri generacije baba i deda, sin i snaha, i dvoje unučadi. Već nekoliko godina putuju Lastom na Korčulu“- ispričala nam je Slavica utisak sa jednog polaska ovog leta. Analizirajući ovogodišnje polaske za Hrvatsku, kaže da bi izdvojila Split, koji je neprikosnoven po broju putnika već nekoliko sezona.

Nakon izlaska sa beogradskih perona, naš razgovor sa putnicima započeli smo od najmlađeg, devojčice Elene (6) koja putuje sa mamom, Tamarom Vukićević do Orebića. Ne krije radost što će  prvi put putovati autobusom, ali stidljivo prepušta mami da nastavi razgovor sa nama.

„Prvi put idemo na letovanje u Orebić, po preporuci prijatelja. Dosta dugo nisam putovala autobusom, na ovako dugu destinaciju. Nadam se da će sve biti u redu i da ćemo nas dve biti zadovoljne na kraju puta“- kaže Elenina mama.

Mladi par putnika, Marija Slavković iz Zemuna i Strahinja Gojkov iz Zrenjanina, putuju do Korčule gde ostaju 20 dana. Na ovu destinaciju će kažu, letovati prvi put. Preporučili su im ovo ostrvo prijatelji i očekuju da će biti zadovoljni. Na naše pitanje da li ih je spojio „Pupinov most“ odgovaraju potvrdno, a mi dodajemo da ih sada Lasta spaja sa Korčulom i da će, nadamo se tako biti i narednih godina.

Milena Jaćimović iz Metkovića, vraća se iz Beograda gde je bila u poseti deci. Prvi put putuje Lastom, za razliku od njene dece koja češće koriste Lastin prevoz. Zato je Lastu izabrala na povratku.  „Volela bih da imate liniju tokom cele godine, jer bih češće odlazila kod mojih u Srbiju“- iskrena je naša putnica Milena.

Dve prijateljice Mira Herceg iz Novog Sada i Biserka Kovačić iz Subotice, putuju na Pelješac u mesto Drače, gde godinama letuju. Svih ovih godina od kada Lasta održava ovu liniju, one na njima omiljeno letovalište odlaze s njom i priznaju da im je Lasta omiljen prevoznik:

„ Zašto Lasta?!  Dugo godina putujem Lastom od Novog Sada do Subotice, ali i na drugim destinacijama.Vozači su ljubazni i korektni, zato ne menjam Lastu“. Njena prijateljica Biserka takođe je korisnik Lastinog prevoza na linijama u Vojvodini, sa kojim je zadovoljna. Imala je zamerku za ovu sezonu, jer nije dobila gratis vožnju od Subotice do Beograda, jer je prethodnih godina Lasta izlazila u susret svojim putnicima, na međunarodnim linijama.

Hana Tegeltija iz Beograda i njen momak Aleksandar Zec, koji je prepuštio svojoj devojci da sa nama razgovara, prvi put idu na Korčulu po preporuci. Kažu da prvi put putuju Lastom i sa njom će se vratiti početkom septembra. Bili su zadovoljni prevozom, jer smo tokom tri pauze imali prilike da čujemo njihove utiske.

Ostatak putnika je već bio utonuo u san, a oni koji su ostali budni pratili su rutu puta. Na 115 kilometara od Beograda dočekuju nas Batrovci granični prelaz, izlaz iz Srbije, a potom  i  prelaz Bajakovo, ulaz u Hrvatsku, gde se zadržavamo oko 20-tak minuta zbog uobičajene procedure granične kontrole prelaska.Nastavljamo put prema Slavonskom Šamcu gde ćemo izaći iz Hrvatske, a potom ući u Bosanski Šamac. Posle ulaska u BIH, na par kilometara od graničnog prelaza, na kratko imamo prvu pauzu, koju vozači koriste da operu šoferšajbnu od  noćnih leptira koji su tokom vožnje naletali na osvetljeno staklo.

Noćna vožnja najvećim delom odvija se kroz BiH, gde smo mogli videti samo noćna svetla gradova i varošica kroz koje smo prolazili.  Od bosanskog mobilnog operatera redovno su nam stizale info poruke o mestima gde se nalazimo.

Jedan deo puta kroz Bosnu, vodi Autoputem od Zvornika do Ivan Sedla, što se osetilo i po vožnji. Prva veća pauza od 30-tak minuta je u mestu Jablanica, odnosno restoranu „ Zdrava voda“, gde osim hladne i zdrave vode putnici imaju priliku da, između uobičajene ponude,  konzumiraju i tradicionalne hercegovačke specijalitete – „Janjetinu sa ražnja“.

Posle 503 kilometara puta od Beograda i oko 300 km vožnje kroz Bosnu stižemo do graničnog prelaza Doljani u 7 sati ujutro, gde izlazimo iz BiH. Nastavljamo vožnju ka mestu gde ćemo ući ponovo u Hrvatsku, a to je granični prelaz Metković. Ispred nas je duga kolona putničkih automobila na ničijoj zemlji, jer taj deo između dva granična prelaza, saznajemo od putnika, nije pripao nikom.

Zadržali smo se 40 minuta, a posle 3 km vožnje gradom sledio je ulazak na perone AS  u Metkoviću, koja je ujedno i prva stanica na ovoj liniji, gde izlazi i prvi putnik. To je i prvi grad, kroz  koji smo prošli danju. Pored nas promiče uobičajeno mediteransko cveće i drugo rastinje, ali i plodni hercegovački vinogradi, stabla smokve sa već uzrelim plodovima, kao i zasadi mandarina.

Po redu vožnje sledeća stanica je u lučkom gradu Južne Dalmacije Pločama, međutim u autobusu nema putnika koji tu izlaze i vozači odlučuju, da skrate put i uštede vreme. Nedaleko od Ploča, u nastavku vožnje prolazimo kroz naselje Blace, na ušću reke Neretve. Ima jedinstven položaj tik do mora i uz samu reku,raspolaže velikim područjem plodnih polja zasađenih hektarima mandarina i agruma.

Sledio je još jedan izlazak iz Hrvatske  i ulazak u BiH, u mestu Klek kod Neuma gde je BiH jedini izlaz na Jadransko more. Nalazi se naspram poluostrva Pelješac, a to je grad sa 260 sunčanih dana godišnje. Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu grad treba da postane deo R. Hrvatske 2095.godine. Pored magistrale koja vodi ka Pelješcu, u restoranu hotela Jadran pravimo treću pauzu od 25 minuta.

Nedugo zatim  sledi  novi, osmi po redu granični prelaz Zaton Doli, i ponovni ulazak u Hrvatsku i nastavak vožnje kroz imponzantne predele poluostrva Pelješac. Drugi po veličini hrvatski poluotok Pelješac se pruža uzduž obale, od Stonske prevlake do rta Lovišta, u dužini od 65. km, a širok je svega 6. km. Prolazeći kroz živopisan pelješki predeo pažnju zaokupljaju šume čempresa,alpskog bora i pinije, a ništa manje pažnje ne poklanjamo i ostaloj vegetaciji. Primećujemo i kultivisane plantaže maslinjaka i vinograda, a često ugledamo i stabla smokve, badema, narandže, šipka, mandarine…

Prvo mesto na poluotoku Pelješac je srednjovekovni grad Ston, sa grandioznim kamenim zidinama koje vijugaju duž brda Gorica. To je najduži kameni zid u Evropi koji dostiže dužinu od čak 5,5 km, izgradila ga je Dubrovačka republika u 14.veku kako bi zaštitila veoma važnu solanu, najstariju u Evropi. Ston je poznat i kao „grad soli“, a osim toga i po proizvodnji vrhunskih vina.

Ston je bio centar srpskih vladara Zahumlja. Sveti Sava u Bogorodičnom manastiru u Lužinama osniva sedište Humske eparhije, gde je stolovalo devet srpskih episkopa. Srpski kralj Dušan poveljom od 1292.godine poklonio je Ston srpskom manastiru Hilandaru. Po drugoj povelji srpskih vladara iz 1357.godine, pošto manastir nije bio u mogućnosti da upravlja tim posedom ustupljen je Dubrovačkoj republici za 1000 perpera godišnje.

U mestu Drače na molbu dve starije putnice kojima je to krajnja destinacija, vozači staju i one završavaju putovanje, uz reči zahvalnosti.

Nastavljajući vožnju prolazimo pored mesta Trstenik, gde primećujemo ugljenisana stabla, neme svedoke nečije nepažnje, koja je pre dve godine ovde izazvala požar i odnela svoj „danak“. Priroda je i ovog puta pokazala da je jača od svake nemani, jer novo samoniklo rastinje daje živost paljevini.

Najlepši prizor  na putu ka sledećem odredištu je vidikovac na Pelješcu odakle puca prelep pogled na Jadransko more, a u daljini na Orebić i naspram njega Korčulu.

U podnožju brda Sv. Ilija, na jugozapadnom delu poluotoka smešten je Orebić, najveće mesto na Pelješcu. Ovo mesto je kolevka pomorskih kapetana i mornara čija se bogata tradicija čuva u Pomorskom muzeju.

.

U Orebiću izlazi nekoliko naših saputnika, a mi čekamo Trajekt  i prelazak preko mora. Posle ukrcavanja putničkih automobila, ulaze i autobusi na trajekt Jadrolinije, Sv. Krševan i plovidba započinje tačno u podne, kada je sunce u zenitu i trebate biti veoma vešti da bi  našli najbolji ugao za slikanje. Plovidba traje dvadesetak minuta, a uglavnom  svi putnici, na najvećem nivou trajekta gde uživaju u prizorima na moru i kopnu.

Po iskrcavanju, posle dvadesetak minuta vožnje ulazimo u prvo mesto na ostrvu Korčula u istoimeni grad, gde na malenoj autobuskoj stanici izlazi najveći broj putnika. Kratku pauzu koristimo za fotografisanje tog dela grada Korčule.

OSTRVO  I  GRAD KORČULA

Ostrvo Korčula je ostrvo mora,šume, kamena, vina i sunca. Zar treba nešto više? Uz to bogata tradicija i kulturno nasleđe pogodovali su turističkom razvoju. Brojne pitome uvale, toplo more i sunce, zdrava mediteranska hrana,učinili su da Korčula postane interesantna turistička destinacija velikom broju ljudi koji tu dolaze na letovanje.

Prvi doseljenici su ga nazvali Crna Korčula zbog guste šume. Korčulani su poznati po brodogradnji, kamenoklesarstvu i proizvodnji vina poput Pošipa i Grka. Grad Korčula je  poznat i po moreplovcu i istraživaču Marku Polu. Smatra se, iako nije pouzdano nikad dokazano, da se on ovde rodio1254.godine, te je stoga on zaštitnik grada i patron katedrale sveti Marko. Suzaštitnik grada Korčule je i sv. Toma, čiji je kult znatno naglašeniji.

Korčulanski statut koji potiče iz 13.veka, smatra se jednim od najstarijih pravnih slovenskih dokumenata. Jedan od simbola Korčule je i Moreška, viteški ples koji je ovde prenešen iz okolnih mediteranskihzemalja i tu se odomaćio u 16.veku, nakon turske opsade grada. Ples simbolizuje borbu između hrišćana i muslumana, a sve to, kako obično biva, zbog ljubavi.

Na Korčuli su vidljivi tragovi Ilira,Grka, Rimljana, ali tu su vladali i mletački duždevi, zahumski kneževi, ugarski kraljevi, Francuzi, Rusi, Englezi… Zato Korčulu s razlogom smatraju „Izlogom evropske kulture.“

Nama sledi nastavak vožnje ka zapadnoj strani ostrva Korčule. Na ostrvu je nekoliko malih mesta: Žrnovo, Pupnat, Čara, Račišće i Vela Luka. Na sredini ostrva nalazi se mesto Blato, ime ne odgovara izgledu, jer to malo mesto prepuno je gustog drveća. Glavna ulica vodi kroz drvored višegodišnjih stabala različitog drveća.

Krajnja stanica na liniji za Korčulu je Vela Luka, treće veće mesto na ostrvu, gde stižemo oko jedan sat posle podneva. Tu izlaze preostali putnici.Lastin autobus ostaje na jednom od predviđena dva mesta za parkiranje autobusa. U neposrednoj blizini je napuštena zgrada Brodogradilišta Greben, koje je u stečaju.

 VELA LUKA

Ovo je lep i miran mediteranski gradić okružen brdima i predelima obraslih borovima, maslinama, smokvama i rogačem. Vela Luka se nalazi na zapadnoj strani ostrva Korčule u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, a udaljena je od grada Korčule 40 km. Nastala je kao luka za potrebe mesta Blato, a kasnije se razvila kao samostalno naselje. Bila je poznata po brodogradnji, ribarstvu, pomorstvu i poljoprivredi. Sada se lokalno stanovništvo bavi samo turizmom, i u znatno manjoj meri poljoprivredom.

Nalazi se relativno blizu Splita i zato je omiljena destinacija za odmor mnogobrojnih splićana, naročito zaljubljenika u ribolov.

Vela Luka je poznata i po mestu pevanja, pesme i pevača, s obzirom da iz nje potiču velike muzičke zvezde poput Olivera Dragojevića, Jasne Zlokić i brojnih klapa: „Vela Luka“ Greben, Ošjak…

Velelučani su se nedavno oprostili od svog najpoznatijeg sugrađanina Olivera Dragojevića, koji je ovde sahranjen na mesnom groblju Sv.Roka, u porodičnoj grobnici. Meštani kažu, da ni najstariji sugrađani nisu zapamtili više ljudi u gradu, na dan sahrane. Kažu da je bilo oko 10.000 ljudi koji su pristigli iz svih krajeva bivše Jugoslavije da se oproste od velike muzičke zvezde.

U društvu meštanki Jordane i Sanije, moja malenkost je, tokom kratkog boravka u Vela Luci posetila Oliverovo večno počivalište i poklonila se njegovim senima. On mi je bio jedan od najomiljenijih pevača sa ovih prostora.

U jednom trenutku, negde sa mora dopirala je poznata melodija, koja je narušila grobnu tišinu i kao da je prkosila neumitnosti trenutka:

 „ Sve bi dada si tu  

barem jedan tren

da vičnost bude

da ti pratim trag u beskraju

Sve bi dada si tu…“ 

Što je bio znak da Oliver ipak i dalje postoji, kroz svoje “pisme”.

Tokom popodnevne šetnje po rivi, obišli smo i porodičnu kuću, gde turisti pale sveće i ostavljaju cveće.  U suvenirnicama prodaju se CD-i sa njegovim pesmama za 75. kuna.

Smešteni smo u 62. ulici, koja se spušta ka gradskoj rivi, u neposrednoj blizini hotela Jadran. Naši domaćini su g. Jakica Oreb i njena ćerka Jordana Tasić, koja je živela u Beogradu oko 30-tak godina,gde je radila kao apotekar na Dedinju.

Osim nas iz Laste, gosti su im iz Valjeva, ćerka i unuka sa porodicom. Naši domaćini  ne kriju zadovoljstvo što se iz godine u godinu povećava broj turista iz Srbije, a konkretno iz Beograda. Kažu da je letos bio parkiran znatno veći broj putničkih automobila sa srpskim tablicama na gradskoj rivi.

Na šetalištu od hotela Posejdon do Adrije u kamenu vide se otisnute stope, prema verovanju meštana to je idealno mesto za ljubljenje. Da li je to razlog što mladi u većem broju posećuju ovo mesto (iz priče s početka ove reportaže), ili pak zbog toga, što je idealno mesto za zaljubljivanje?  Znamo, da nas je Vela Luka šarmirala.

Sutradan napuštamo Vela luku, vraćamo se za Beogradu u 16. časova sa pristaništa. Negde u glavi prisećamo se stihova najpoznatije pesme o ovom mestu:

Kad ću opet moć, da te vidim ja?

Kad ću opet moć, da te ljubim ja?

……. Vela Luku, mala ne zaboravi!

 

U povratku, kao da je i nebo bilo tužno što odlazimo, njegovo sivilo pokvarilo je mogućnost slikanja detalja koje smo propustili prethodnog dana. Na prilasku gradu Korčuli dočekao nas je letnji pljusak. Nekoliko putnika čeka nas na peronu AS, setno se pozdravljajući sa rodbinom i prijateljima, kod kojih su bili na letovanju.

Vraćali smo se istom maršutom pa smo sačekali, na prijem putnika u Orbiću da bi mogli čuti utiske sa letovanja.

Od Korčule pridružuje nam se bračni par Mirković Dušan i Marina, penzioneri koji su bili kod prijatelja na letovanju. Redovno putuju Lastom, od kada je otvorena ova linija. Zadovoljni su Lastinom uslugom prevoza, ali jedine zamerke imaju na veliki broj prelaza. Gospođa Marina posebno ističe vozačku profesionalnost, koju potkrepljuje pričom u dolasku, kada  je zaboravila laptop i kesu sa lekovima u autobusu.

„Pozvali smo ih i obavestili šta se desilo. Sutradan u povratku sa Vela Luke, sačekali smo ih u Korčuli i preuzeli zaboravljene stvari, zahvaljujući tome što su nam ih vozači sačuvali“.

Drugarice Nevena Pavlović i Mila Đilas bile su na letovanju u Neumu, zbog toga što Lasta ne može vršiti prijem putnika u tom mestu, one su morale da dođu do Korčule.

Nije im to bilo teško, jer kako kažu, nekoliko sezona putuju Lastom i najbrže sa njom stižu na odredište.  Nevena je Lastom putovala i na apsolventsku ekskurziju i seća se  komfornih i lepih novih autobusa, od pre neku godinu.

Mila ima vikendicu u Neumu i volela bi, da i tokom godine Lasta održava ovu liniju jer bi češće dolazila. Pohvalila je i trasu puta kojom Lasta vozi, jer po njenom mišljenju putevi su u boljem stanju na ovoj ruti, pa joj zato ne smetaju granični prelazi.

Dvoje mladih putnika sestra i brat, Olivera( 18) i Filip ( 15) Sadžaković iz Beograda, putuju od Orebića, gde su proveli 6 nedelja kod rođaka. Putovali su Lastom prethodnih godina na ovoj liniji, ali ovog leta došli su sa roditeljima, kolima. S obzirom da su se roditelji vratili ranije zbog posla, oni moraju da se vrate autobusom. Priznaju da više vole putovati autom, iz više razloga, ali prija im i vožnja Lastom.

Mlada porodica Popović iz Banatskog Karlovca, Dušan (29), Ema (25) i deca Nikolija(3), i Ognjen (1), putuju od Ploča do Beograda. Sa Lastom su i došli kod Emine rodbine na odmor i kažu, da su bili zadovoljni kompletnom uslugom. Vrlo su komunikativni i dobro društvo, a dečica pravi anđeli, koji su tokom cele vožnje bili mirni, ili se igrali sa roditeljima.

Celim putem nas prati kiša, ali i dočekuje. Posle 15 sati vožnje stižemo u Beograd ujutro, nešto posle 7 sati.

Korčula je mesto ponovnog vraćanja, mesto predivnih i nezaboravnih uspomena, samo su neki od utisaka Lastinih putnika sa letovanja. Zato na ovoj liniji imamo putnike koji nam se svakog leta vraćaju.

 

 

Marketing služba SP Lasta

tekst/foto: Branka Pejović