Istorijat

Lasta je najstarija autobuska kompanija u našoj zemlji i jedan od najcenjenijih prevoznika u regionu. Sinonim je putovanja u Srbiji i ime dobre usluge u prevozu putnika. Na drumovima širom Evrope prepoznatljiva je po bezbednoj, pouzdanoj i udobnoj usluzi. U svojoj bogatoj istoriji ostvarila je zapažene rezultate i u drugim delatnostima: turizmu, ugostiteljstvu, transportu robe, protektiranju guma, remontu autobusa i tehničkom pregledu vozila.

Osnovana je Rešenjem Vlade Narodne Repbulike Srbije, 18. februara 1947. godine kao Autobusko preduzeće Srbije Lasta. Sa radom je počela 01. aprila i taj dan se slavi kao dan firme. Vozni park činili su uglavnom trofejni autobusi, zaplenjeni u Drugom svetskom ratu i kamioni. Vozila su obavljala prevoz putnika na međugradskim linijama, prigradskoj liniji za Avalu, a ispomoć su pružala i gradskom saobraćaju u Beogradu. Jedan od najatraktivnijih autobusa u to vreme bio je Mercedes u kojem je tokom rata bio smešten Romelov operativni štab na severu Afrike.„Osmak“ kako su ga popularno zvali, vozio je šest godina putnike na liniji Beograd-Novi Sad. U to vreme do Uba se putovalo Dodžom koji je imao 30 sedišta, a na najdužoj liniji-za Kragujevac Grefom. Najkomfornije i najlepše dizajnirano vozilo bio je Saurer.
Autobuska stanica nalazila se kod crkve Svetog Marka, a direkcija u „Makedoniji“ (Palilulskoj kasini). Ukupno je bilo 80 radnika. U svim većim gradovima Lasta je imala filijale: Beogradu, Valjevu, Vranju, Kragujevcu, Kruševcu, Knjaževcu, Leskovcu, Nišu, Negotinu, Novom Pazaru, Petrovcu na Mlavi, Pirotu, Požarevcu, Čačku, Šapcu...
 




Prvih godina kvalitet usluge bio je merljiv po tome da putnik stigne do odredišta. Putovalo se prilično dugo, autobusi su za tri sata prelazili 60 kilometara.
Početkom pedesetih godina Lasta je nabavila veći broj vozila, a „kraljice voznog parka“ bile su Škode. Integracijom Preduzeća za javni saobraćaj „Srem“ iz Zemuna, 1955. godine, Lasta je proširila mrežu linija na teritoriju donjeg Srema i putnike  počela da vozi do Kupinova, Pećinaca, Karlovčića, Progara, Rume...Tih godina raslo je interesovanje građana Srbije za autobuskom uslugom prevoza,  pa je vozni park obnovljen sa 10 FAP-ovih i 20 autobusa engleskog proizvođača AEC, 1956. godine. Sa novim autobusima Lasta je krenula na dugolinijski prevoz po Jugoslaviji i ostvarila zapažene rezultate na tom tržištu. Na linijama za Zagreb i Banjaluku uvek se tražila karta više. U Srbiji je otvoreno više polazaka do Smedereva i linije za Erdevik, Venčane  i Aranđelovac. U tom periodu prevoz je udobniji, linije duže, polasci sigurniji, a obim transporta robe uvećan. Lastini kamioni, Škode i PRAGE prevoznog kapaciteta od 3 tone krstare po drumovima Srbije, a MAK-ovi kamioni kapaciteta od 10 tona na dugolinijskom prevozu do Zagreba i Rijeke.
 




Lasta je 1957. godine u voznom parku imala 75 autobusa i 40 kamiona, održavala 72 polaska dnevno na 49 linija. Prevezla je oko dva miliona putnika.
Uslužna paleta od 1959. godine bogatija je za turističku delatnost. U sistem je integrisan Turist biro Beograd, koji na početku pruža uslugu smeštaja, prodaje karata i marketinga.
Poslovanje na nivou celog preduzeća bilo je na uzlaznoj putanji, pa je Lasta 1960. godine ponovo pristupila obnovi voznog parka sa 60 novih autobusa i 30 kamiona domaćih proizvođača.
Tih godina postala je prepoznatljiva po šoping turama. Do Trsta, jednog od vodećih evropskih centara mode, autobusi su išli svakodnevno, a u Srbiju vraćali sa gomilom prtljaga u kojima su bili spakovani šuškavci, farmerice i drugi odevni predmeti. Linija za Trst funkcionisala je dve decenije. Ukinuta je izmenom carinskih propisa kojima su cene robe značajno poskupele. Nakon toga, na mapi Lastinih linija pojavile su se nove šoping destinacije, Bukurešt i Istanbul. Lastini autobusi svakog petka kretali su sa BAS-ove stanice za Istanbul i vozili putnike koji su želeli da kupe garderobu od kože ili neki drugi modni hit. Interesovanje za ovu uslugu bilo je veliko, pa su polasci uvek bili organizovani sa 10 do 15 autobusa.
Zatvaranjem pogona za teretni saobraćaj u ovoj deceniji, okončan je proces dezintegracija 1967. godine i otpočet proces novih integracija. U sistem Laste ulazi pogon „Kolubara“ iz Lazarevca, a dve godine kasnije ugostiteljsko preduzeće Napredak iz Lazarevca sa hotelom Vis i više restorana.
Šezdesetih godina prevoz je komforan, autobusi pouzdaniji, a Lasta angažovana i na prevozu kulturnih manifestacija.
 




Novim Lastinim Fiatom 1968. putuju najveća imena narodne muzike: Lepa Lukić, Meho Puzić, Nedeljko Bilkić, Jasna Kočijašević, Ismet Krcić, Živan Matić. Prevoz je bio organizovan u više gradova po Jugoslaviji, u okviru muzičkog festivala „Jesen 68“. Lasta ovim učešćem stiče popularnost u muzičkom svetu, a operska diva Narodnog pozorišta u Beogradu, Gordana Jeftović snima dve pesme: „Svuda Lastom“ i „Leti Lasta“.
Od 1971. godine u vozni park stižu Mercedesi, autobusi turističke i međugradske klase, koji će postati novi simbol prepoznatljivosti Laste. Vožnja „mercedesovom drumskom krstaricom“ za vozače bila je pravo uživanje, a pogotovo najreprezentativnijeg primerka koji je 1974. godine vozio jugoslovensku fudbalsku reprezentaciju na Svetsko prvenstvo u Minhen.
Naredne godine Lasta otvara prvu redovnu „gastarbajtersku“ liniju za Minhen, a nakon toga za Beč i Pariz 20. juna 1975. godine. Linija za Pariz bila je najduža linija u dotadašnjoj istoriji Laste i u istoriji našeg drumskog prevoza. Trasa linije bila je duga 2.100 kilometara, a putovanje trajalo 32 sata. Na putu do Pariza autobusi su prolazili kroz Trst, Milano, Brešu, tunel ispod Mon Blana, zatim kroz Ansi, Dižon i Lion.
U ovoj deceniji Lasta ponovo postaje gigant na tržištu, integracijom lokalnih preduzeća iz više gradova Srbije: Mladenovca, Inđije, Stare Pazove, Bora, Zaječara, Negotina, Smedereva...Integracije su u značajnoj meri uvećale obim usluge u lokalnom, prigradskom i međugradskom saobraćaju i doprinele gradnji i modernizaciji autobuskoh stanica i objekata tehničkog održavanja.

Bile su to „zlatne sedamdesete“ tokom kojih je usluga vanlinijskog prevoza dostigla visok nivo. Lasta je sredinom 1974. godine bila oficijelni prevoznik Desetog kongresa Saveza komunista Jugoslavije, gde je svakodnevno prevozila 1.000 delegata sa 25 autobusa. Naredne godine, vozila je 250 amerečkih novinara koji su bili u pratnji američkog predsednika Forda tokom posete Jugoslaviji, organizovanoj u Beogradu.
 




Veliki jubilej-trideset godina rada i postojanja preduzeća, 1977. godine obeležen je izvanrednim rezultatima. U voznom parku bilo je 620 autobusa koji su na 350 linija obavljali 1.700 polazaka dnevno.
Pozitivne efekte na poslovanje imao je i razvojni trend usluge ugovorenog prevoza. Lasta je sklopila ugovor sa privrednim gigantom Metalurškim kombinatom „Smederevo“ i 05. januara 1981. godine počela da vozi 4.200 radnika ovog kombinata sa 15 autobusa dnevno. Korisnici Lastine usluge ugovorenog prevoza narednih godina postali su i drugi veliki privredni sistemi: Goša, „Petar Drapšin“ TENT...
Nakon toga, Lasta u poslovanje uvodi novu delatnost. U Smederevskoj Palanci 1983. godine otvoren je pogon za protektiranje guma sa najsavremenijom opremom i tehnologijom američkog proizvođača YU Bandag.
Jedna od najznačajnijih vanlinijskih vožnji realizovana je na zimskoj Olimpijadi u Sarajevu 1984. godine, događaju od prvorazrednog značaja, gde je Lasta sportiste prevozila u Sarajevu sa 60 autobusa, od kojih je 30 bilo novih. Za dobru uslugu  Lasti su organizatori uputili pohvale, kao i za prevoz velikog jubileja-600 godina Kosovske bitke 1989. godine, gde je učesnike proslave vozila sa 151 autobusom.
Osamdesetih godina vozni park je bio preplavljen „Sanosima“. Mreža međunarodnih linija bila je bogatija za nove destinacije, Cirih i Kopenhagen. Linija za Kopenhagen otvorena je na Dan državnosti SFRJ, 29. novembra 1987. godine. Na Rodhausu u Danskoj viorile su se zastave dve prijateljske zemlje, Danske i Jugoslavije. Uz zvuke kraljevske garde, svečanu vrpcu ispred autobusa Laste i kooperanta Espergarde Turistfarta, presekao je Kurt Larsen, načelnik u Ministarstvu javnih radova Danske. Linija Kladovo-Beograd-Kopenhagen-Frederikversk bila je duga 2.600 kilometara. Za mnoge naše ljude na privremenom radu u skandinavskim zemljama to je bila jedina veza sa matičnom zemljom.
 




U prvoj polovini osamdesetih Lastinim aranžmanima putovao je veliki broj turista u Poljsku i Grčku. Za Solun su u prvih šest meseci 1985. godine otišla 54 autobusa sa 1.300 turista.
Prva ratna, 1991. godina označila je početak najtežeg perioda u istoriji preduzeća. Lasta se suočila sa ekonomskom i bezbednosnom krizom, nestašicom goriva, a zbog ratne situacije obustavljen je rad na linijama ka Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Evropi. U ovim teškim vremenima Lasta je bila suočena i sa nelojalnom konkurencijom. Svojom fleksibilnošću, uspela je da se prilagodi novonastalim okolnostima i pronađe put za uspešno funkcionisanje na tržištu. U okviru JTS sistema koji pokriva uslugu prigradskog prevoza, Lasta obavlja 2.437 polazaka radnim danima sa 320 autobusa i 700.000 pređenih kilometara. Za područja zahvaćena ratom otvara linije do Knina, Prijedora, Donjeg Vakufa, Banjaluke, Bosanske Krupe, Teslića, Pala, Bijeljine, Ugljevika i Tuzle. Vozni park obnavlja sa novom generacijom visokoturističkih autobusa, Setrama i DAF-ovima 1996. godine i time pomera granice kvaliteta usluge na međunarodnim linijama. Pod sloganom „Putnik je uvek u pravu“ Lasta je 1997. godine obeležila pola veka putovanja tokom kojeg su autobusi prešli milijardu i po kilometara i prevezli dve milijarde putnika.
Ulazak u 21. vek Lasti je doneo 150 Berkofovih autobusa visokoturističke klase sa kojima će na drumovima širom Srbije i Evrope biti prepoznatljiva po visokom nivou usluge. Autobusi su bili opremljeni po najsavremenijim standardima, sa mini kuhinjom, frižiderom, toaletom, audio i video opremom, sigurnosnim pojasevima, klima uređajem, ski boksom.. Prvih 14 „belih Berkhofa“ izbrendiranih srpskom trobojkom u Lastu je stiglo decembra 2001. godine. U prvoj letnjoj sezoni za dva meseca na linijama za Crnu Goru  prevezli su rekordnih 40.000 putnika. Perjanica ovog dela voznog parka bio je luksuzni autobus „Crna Guja“ sa 28 kožnih sedišta, set stolovima i ostalom opremom iz programa visokoturističke klase. Sa Berkhovoim autobusima Lasta je stizala do dalekih destinacija do kojih ranije nikad nije vozila: Sirije, Jermenije, Gruzije, Ukrajine, Rusije, Tenerifa...Postala je prepoznatljiva u svetu sporta i na najvećim međunarodnim manifestacijama u Srbiji, vozeći srpske šampione, političare, umetnike... Ostvarila je rekorde u međugradskom, međunarodnom i vanlinijskom prevozu.
 


 

Novi standardi usluge postavljeni su i u prigradskom saobraćaju. Vozni park je iz godine u godinu obnavljan sa novim generacijama Ikarbusovih, SOR-ovih, Mercedesovih autobusa koji pružaju bolji nivo komfora i bezbednosti.
Lasta je 2001. godine otvorila liniju za Monpelje koja ide preko Italije i na Azurnoj obali pokriva Nicu, Tulon, Marselj i Avinjon. Narednih godina obnovila je značajan broj linija u regionu (za Ljubljanu, Sarajevo, Tuzlu) i otvorila nove za Pulu, Poreč, Crnogorsko primorje. U međugradskom saobraćaju otvorila je linije za Novi Sad, Smederevo, Zlatibor, Kopaonik.. Obim usluge u prigradskom saobraćaju proširila je uvođenjem velikog broja novih polazaka za Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo i Sopot.
Prvog januara 2006. godine prvi put ušla je na tržište gradskog prevoza u Beogradu sa 50 novih Ikarbusovih autobusa od kojih je 30 bilo solo i 20 zglobne varijante. Za potrebe prevoza na 7 gradskih linija angažovala je i 6 dodatnih  autobusa iz postojećeg voznog parka.
Kvalitet više usluzi dale su i velike investicije kojima su modernizovane  autobuske stanice, otvoreni novi tehnološki parkovi u sistemu protektiranja guma i remonta autobusa, nove perionice i servisi VDL, SOR, Ikarbus .
Posle velikih investicija u vozni park i objekte, Lasta je bila organizaciono, stručno i kadrovski spremna da na najbolji način odgovori na zahtevne izazove u organizaciji vanlinijskih vožnji.
U 2008. godini bila je prevoznik najveće muzičke evropske manifestacije, Eurosong, koja je održana u Beogradu od 15. do 26. maja . Na ovom takmičenju učestvovale su 43 države i 2.500 novinara, koje je Lasta vozila sa 51 visokoturističkim autobusom u Beogradu i Srbiji. U maju 2009. godine sa 94 autobusa vozila je glasače u Hrvatsku ka Dalmaciji, Liki, Baniji, Kordunu i kompletan prevoz obavila bez ijednog kvara i incidenta.
 




Na Univerzijadi, sportskom događaju planetarnog značaja, svakodnevno je vozila učesnike sa 153 autobusa. Univerzijada je održana u Beogradu od 01. do 12.jula 2009. godine, uz učešće 8.500 studenata iz 140 zemalja sveta i 1.500 delegata, sudija novinara.
Kapitalne investicije obezbedile su nove rekorde koji su se iz godine u godinu nizali. U 2007. godini autobusi su prešli 69 miliona kilometara i prevezli rekordnih 101 milion putnika. U 2010. godini ostvaren je najveći prihod u istoriji preduzeća od 100 miliona evra. Naredne godine realizovana je najduža vožnja u istoriji preduzeća. Krajnja destinacija bile su Tenerife, od Beograda udaljene 11.900 kilometara. Vožnja je organizovana za potrebe snimanja filma „Monte video-Bog te video“. Lasta je 23. juna 2011. godine uvela Open Top uslugu razgledanja iz otvorenog autobusa na turističkoj turi „Iz srca grada ka Avali“. Usluga je kasnije proširena na manastirske ture i razgledanje grada sa audio vodičem na osam jezika.
Otvoreni autobus bio je angažovan na svim svečanim dočecima ispred Skuštine grada Beograda, koji su organizovani za naše sportiste-šampione, Novaka Đokovića, „zlatne“ vaterpoliste, odbojkaše...  Muzička grupa „Neverne bebe“ snimila je spot u Lastinom Open Topu za naslovnu pesmu sa albuma „Praštam“ i sa ovim autobusom, svoj jubilej 20 godina postojanja, obeležila turnejom po Srbiji.
Iste godine Lastina agencija ostvarila je najviše domete u istoriji svog postojanja, realizacijom velikog broja ekskurzija u zemlji i inostranstvu, turističkih aranžmana po Evropi, letovanja u Crnoj Gori, Grčkoj...U cilju unapređenja turističke delatnosti, 2013. godine izgrađen je novi hotel u blizini reke Drine kod Ljubovije, sa smeštajnim kapacitetima od 18 soba i restoranom od 100 mesta.
Najznačajnija vanlinijska vožnja u 2013. godini realizvana je na svečanostima organizovanim povodom „Sedamnaest vekova Milanskog edikta“, kada je Ministarstvo kulture Srbije angažovalo Lastu za oficijelnog prevoznika. U proseku na svakoj manifestaciji  učesnicima je na raspolaganju bilo po 12 autobusa, a prevoz poglavara i najviših pravoslavnih velikodostojanstvenika i delegacija drugih crkava, vernika i novinara na Arhijerejsku svetu liturgiju organizovan je sa 44 autobusa.  U ovoj godini Lasta je ostvarila nove rekorde, obim usluge bio je na nivou od 6.200 polazaka dnevno koji su realizovani sa voznim parkom od 900 autobusa na 600 linija. Za prepoznatljivost, kvalitet, reputaciju i pouzdanost usluge, Lasta je nagrađena najprestižnijim priznanjima: „Najbolje iz Srbije“ koje dodeljuje Privredna komora Srbije, a kasnije, 2013. godine priznanjema „Superbrend Srbija“ i „Zlatna kaljesnica“. „Zlatna kaljesnica“ dodeljena joj je u Moskvi u konkurenciji najuspešnijih kompanija iz 50 zemalja sveta.
Jednu od najznačajnijih humanitarnih akcija u istoriji preduzeća, Lasta je realizovala u maju 2014. godine, tokom poplava u Srbiji. U spasavanja građana i pružanja pomoći ugroženima na teritoriji Obrenovca, Lazarevca, Valjeva i drugih gradova, učestvovala je sa prevozom na kojem je bilo angažovano 375 vozila.
Svoje poverenje Lasti poklonile su i najznačajnije institucije države Srbije. Lasta je vozila  Vladu Republike Srbije, 29. jula iz Beograda u Niš na svečanu sednicu organizovanu povodom stote godišnjice od početka Prvog svetskog rata. Prevoznik je bila i na svečanoj inaguaraciji Predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića 23. jula 2017. godine, gde je prevoz zvanica iz javnog, političkog i kulturnog života, kao i drugih gostiju bio organizovan sa 60 autobusa visokoturističke klase. Posle uspešno prebrođene krize, izazvane kreditnim zaduženjima i restrukturiranja preduzeća, Lasta je ponovo trasirala razvojni put. U vozni park stizale su sukcesivno isporuke autobusa marke SOR, koji su klimatizovani i opremljeni sa informacionim sistemima za obeležavanje linija, sistemom za automatsko brojanje putnika i elektronskim sistemom kočenja-EBS. Lasta je, nabavkom ovih 70 autobsa tokom 2017. i 2018. Godine, obezbedila veću pouzdanost voznog parka i visok nivo bezbednosti i udobnosti putovanja u prigradskom saobraćaju.  SOR-ovi autobusi su angažovani su na najfrekventnijim linijama koje održavaju Lastine poslovne organizacije i radne jedinice iz Beograda, Mladenovca, Sopota i Barajeva. Kvalitet usluge u prigradskom saobraćaju dodatno je unapređen nabavkom Otokarovih autobusa, kao i otvaranjem novih linija na teritoriji opština Grocka, Sopot, Mladenovac...
U aprilu 2018. godine Lasta je otvorila prvi turistički terminal, kojim je konačno rešen problem beogradskih turističkih agencija oko lokacije sa koje mogu polaziti turistički autobusi ka destinacijama u zemlji i inostranstvu. Terminus raspolaže sa 15 polaznih perona za autobuse, 5 pripremnih perona, kao i 3 rezervna perona. U turističkoj sezoni je otvoren 24 sata.
 




U avgustu 2019. godine Lasta je obnovila vozni park sa 30 novih solo autobusa turskog proizvođača Temsa, od kojih je  20 uključeno u prigradski, a 10 u međugradski saobraćaj. Ovi autobusi opremljeni su ekološkim Euro 6 motorom koji omogućuje smanjenje emisije štetnih gasova.
 Naredne godine Lasta je prvi put ušla na tržište u Niš sa 25 novih autobusa, koji prevoz obavljaju na 5 prigradskih i 3 gradske linije sa 443 polaska dnevno.
Poslovanje Laste u ovom periodu obeleženo je i učešćem na velikom broju manifestacija od značaja za državu, a koje pokrivaju najrazličitije sfere društvenog života. Lasta je bila prevoznik na svečanom otvaranju Pupinovog mosta, zatim Vojne parade 2015. godine, organizovane povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda, na kojoj je Predsednik Ruske federacije, Putin dočekan uz najviše počasti.
U maju 2018. godine Lasta je bila zvanični prevoznik dva turnira: Evrolige u košarci na kojoj su učestvovala 4 najbolja tima Starog kontineta (Fenerbahče, Žalgiris, Real Madrid i moskovski CSK) i Fajnal Elit Evrolige sa 8 najboljih juniorskih košarkaških klubova. Učesnike je prevozila sa 20-25 autobusa, od 10. do 22. maja. Sponzor i oficijelni prevoznik Evropskog prvenstva za košarkašice bila je 2019. godine, gde je na prevozu učesnica iz 16 zemalja bilo angažovano 10 autobusa, od 27. juna do 07. jula.
Na kvalifikacionim turnirima za plasman na Olimpijske igre u ženskoj košarci, održanim u februaru 2020. godine, Lasta je prevozila 8 reprezentacija sa 8 autobusa. Kao društveno odgovorna kompanija, odazvala se i mnogim akcijama organizovanim u cilju očuvanja životne sredine i podizanja ekološke svesti. U novembru 2019. godine bila je prevoznik akcije „Zasadi drvo“ i sa 5 autobusa vozila učesnike-volontere. Akcija je organizovana sa ciljem da se šira javnost upozna sa značajem drveća u proizvodnji kiseonika.
Tokom pandemije korona virusa, Lasta je očuvala svoj sistem i vozni park obnovila sa 10 novih minibuseva, 15 solo autobusa prigradskog tipa i 7 zglobnih autobusa za prigradski saobraćaj. Od samog početka epidemije uslugu je prilagodila potrebama građana, državnih i zdravstvenih institucija. U vreme vanrednog stanja organizovala je koridorske linije za prevoz zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, građana iz dijaspore, zaposlenih u velikim privrednim sistemima. Za natprosečan kvalitet u poslovanju, Lasta je nagrađena priznanjem “Zlatna izvrsnost 2020”, koju joj je nedavno dodelila kompanija Bisnode.